Prva stvar koju trebaš imati na umu je da vaša pisma čitaju organizatori koji su studenti, baš kao i ti. Oni ponekad imaju čak nekoliko stotina prijava i važno je da ih nečim zainteresuješ. Budi originalan, učini da požele da te upoznaju malo više nego druge. Budi iskren i kreativan!!! Budi svoj! Jer motivaciono pismo treba baš tebe da izdvoji od ostalih prijavljenih.

Trebaš pisati o onome šta tebe privlači na tom kursu, zašto je baš njihov program i njihov kurs savršen za tebe, zašto je ta zemlja, taj grad nešto što želiš da vidiš. Na primer možda si čuo lepe utiske baš iz tog grada ili si prosto impresioniran ljudima, njihovim načinom života. Možda te, ipak, oduševljava kultura, istorija, umetnost te zemlje ili jednostavno želiš da naučiš jezik. Ma koji bili tvoji razlozi - napiši ih. Na kraju krajeva, pokušaj da staviš sebe u njihovu ulogu i razmisli kakve bi ti učesnike voleo da ugostiš. Tako ćeš najbolje proceniti svoje pismo.

Iako je najbitnije da pokažeš da si zanimljiva osoba i da iskažeš svoju motivisanost da posetiš njihov grad, ne smeš zaboraviti da pokažeš i interesovanje za temu kursa. Organizatori vole ljude koji su u stanju da luduju celu noć, ali ne vole kada učesnici spavaju na predavanjima. Neke grupe akademski deo shvataju vrlo ozbiljno, dok su druge manje ozbiljne po tom pitanju. Ovde nema pravila, ali je primećena tendencija „što severnije to ozbiljnije“.
 
Prilikom prijavljivanja od velike pomoći je sajt događaja ili sajt grupe koja ga organizuje. Obično tamo stoji malo o istoriji mesta, nešto o grupi koja ga organizuje i o samom kursu. Iz sadržaja na sajtu često se može zaključiti šta organizatori smatraju važnim, stoga je to dobar izvor ideja.
 
E pa sad, tastaturu u ruke i srećno!!!